ОСТРУЖНИЧКИ ЛОКАЛИТЕТ
Спомен - чесма " Божа Крезић " се налази у дољи између храма оца " Николаја " и Основне школе " Карађорђе ", на десној обали реке Рвенице. Ова чесма се одликује са одличном пијаћом и укусном водом, раније се звала " Селска " или " Станковића ". Како се чесма налази у непосредној близини куће првоборца Боже Крезића, она је од 1971. године, добила спомен плочу са следећим текстом:
" Нека вас спомен - плоча подсећа на првоборца НОБ-а "
Крезић Божидара.
Савез бораца, Остружница, 12. XII 1971. године.
На плочи се налазила и фотографија Божина. Између два светска рата, по казивању мештана, ову чесму је урадио Централни хигијенски завод из Београда.
Конструкција чесме има облик правоугаоника, са шест алова, четири камене клупе, а у средини је постављен камени стуб из којега кроз четири луле избијају врло јаки млазеви хладне и питке воде.
Простор око чесме је био лепо уређен, једном речју оплемењен. Тако су многи старији људи који су годинама пили воду са тог извора, сада долазили да се одморе и кроз причу да се подсете свога детињства и младости. Њима је било јако драго, што млађи уређују своје и њихово село. Чак је било и случајева да су пролазници, путници, намерници, обавезно свраћали до чесме, напили се воде хладне и чисте и наставили пут.
Када је дошло да поменем и пишем о чесмама у Остружници, ја сам доживео непријатност када сам видео отпатке и општи неред око чесме.
Стао сам и дуго размишљао, да је простор око чесме тако запуштен, као на километре и километре, да око ње нема живе душе. Помислио сам. Па да, сада су Остружничани добили воду из градског водовода и зашто би водили рачуна о чесми, са које су пили воду њихови претци. Несхватљиво ми је, да је код људи завладала такав немар и небрига да све што је старо, треба га препустити зубу времена па нека пропадне.
Моје је мишљење да не треба да се поигравамо с природом, јер она често уме и те како да ригорозно казни људе за немар према њој. Зар нам се баш сада по мало не свети природа. После обилних киша и топљења снега, нарасли су речни водотоци, плаве обрадиве површине и путеве на сво смеће које бацамо на све стране, вода спире, раствара и још више загађује еколошку животну средину. Да се мало подсетимо шта би сада дали Краљевчани, Борани, Зрењанинци да имају по неколико очуваних сличних чесама. Прво не би чекали на ред за воду и не би штедели воду. Ово би могло да нам буде поука, па да убудуће не бацамо отпатке на све стране, не размишљајући да нам то све природа може да врати као бумеранг.
Од Улице Љубе Ранковића, до чесме има стаза са степеницама, па према школи идући има и мост преко Рвенице. Ту пролазе деца и родитељи, али нико да се сети да се простор око чесме очисти. Школа бипо најпре требала да са ученицима расчисти простор око чесме, не у част првоборца Крезића, него ради нас самих. Морамо сви да једно знамо: " Ако чувамо природу, чуваће и она нас ". Проф. Духомир Цветковић